Smotra izvornog narodnog stvaralaštva osnovana je 1968. godine.

Ovo je jedna od najstarijih kulturno – turističkih manifestacija u Srbiji.

Na smotri se prikazuje izvorna narodna igra i pesma, i narodni običaji Zvižda i Homolja, kao i drugih krajeva Srbije.  

Smotra se održava svake godine, poslednje nedelje u mesecu maju.

Grad Kučevo

Nadkriljen najvišim vrhom šumovitih Homoljskih planina – Velikim Štubejom ( 940. m . ) , Zvižd i Kučevo, kao njegovo najveće naselje, često se poistovećuje sa Homoljem.

Homoljski šarm očuvane prirode i živopisnih vlaških običaja u Zviždu je vrlo prisutan. Ipak, Zvižd je mnogo više od toga. Ovde kroz stoletne bukove šume ne teku obične reke i potoci, već zlatonosne, a u nedrima zviškog dela Homoljskih planina, bistri planinski potoci ne protiču samo kroz živopisne klisure, već i kroz najlepše pećine Srbije. Kad je vedro, iz Zvižda se sa njegovih najviših vrhova može videti i Dunav na svom ulasku u Đerdap. Zvižd je stari rudarski kraj u kojem su za zlatom tragali i rimski carevi i srpski kraljevi.

Danas je zlato zamenila poznata mineralna voda “ Duboka “ , ali Pek, podjednako zlatonosan kao i u davna vremena, strpljivo čeka nove tragače, čuvajući za njih deo svog zlatnog tovara. A kučevske pećine – Ceremošnja, Ravništarka i ostale, uvek su spremne da posetiocima pokažu svoju očaravajuću lepotu.

Kučevo je udaljeno od Beograda 130 km. Nalazi se na magistralnom putu M – 24, Požarevac – Majdanpek – Negotin, a takođe i na   železničkoj pruzi Beograd – Požarevac – Zaječar.

Kelti, Rimljani, Sloveni – svi ovi narodi bavili su se ispiranjem zlata na Peku. Zlatonosni pesak kopali su i bageri kralja Aleksandra Karađorđevića, koji je, osim zlata bio opčinjen i lepotom Zvižda. Dokaz tome je i vila blizu Peka, koju je kralj sagradio sebi za odmor.

Radionice se realizuju u ateljeu ULUH –  a ili motela Vrelo u zavisnosti od veličine grupa.

Učesnicima su obezbeđeni štafelaji i pribor za slikanje, kao i slikarski materijal koji se može nabaviti preko ovog udruženja. Takođe se bavi i organizovanjem izložbi u galeriji ULUH – a, Galeriji motela Vrelo i holu Doma kulture u Žagubici.

Ekološko Društvo „  Studenac “ Krepoljin osnovano je 1997. godine sa ciljem očuvanja i zaštite prirode, organizovanja raznih ekoloških akcija, podizanja ekološke svesti i edukacije svih građana, pre svega mladih i saradnje sa sličnim pokretima i udruženjima. Među mnogobrojnim aktivnostima tokom decenije postojanja, jedna od najznačajnijih jeste pokretanje i organizovanje manifestacije „ Dani gljiva i bilja  Homolja “ . Prva okupljanja bila su manjeg obima, uglavnom stručnih ljudi koji se bave gljivama i samoniklim jestivim biljem. Poslednjih godina priređuju se veličanstvene izložbe gljiva i bilja, obogaćuju se sadržaji a broj gostiju i posetilaca iz mnogih krajeva Srbije i inostranstva se uvećava. Tako je ova manifestacija poprimila republički rang i ušla u kalendar organizovanja sličnih izložbi u okviru Mikiloškog društva Srbije ( Kragujevac, Banja Koviljača, Beograd, Novi Sad, Divčibare, Krepoljin ) .

 Najznačajnija kulturno – turistička manifestacija je „ Sabor Vrela Homolja “ u Žagubici. 

Organizuje se kao smotra narodnog stvaralaštva sa specifičnom narodnom nošnjom, narodnim instrumentima i pesmom, i kao sportska manifestacija.

Noć u Gornjaku je poetsko likovna manifestacija koja se tradicionalno održava u porti manastira Gornjak.  

Priveg je jedan od najarhaičnijih i najkomleksnijih običaja iz kulta mrtvih koji se može danas naći na tlu Evrope. Organizovanjem ove manifestacije neguje se kulturno nasleđe ovog kraja koje doprinosi celokupnom kulturnom bogatstvu Srbije.

 “ Homoljski maraton „ Republička biciklistička trka – septembar, Žagubica.

„Dani hrizantema“ – izložba novembar, Žagubica.

Brdska trka – septembar, Žagubica.

“ Spasovdanski susreti „ – Krepoljin, je manifestacija koja je smotra folklora sa ovih prostora.

Opštinsko udruženje pčelara Žagubica organizuje seminare na temu tehnologije proizvodnje Homoljskog meda za manje i veće grupe zainteresovanih. Seminar je edukativnog karaktera i polaznik koji odsluša seminar i položi test dobija sertifikat. Seminari se organizuju vikendom i u zavisnosti od interesovanja formiraju se grupe.

 Organizuju se u maloj sali Motela Vrelo gde je i smeštaj polaznika.

Planina Beljanica

Vrelo Buk koje se nalazi na istoimenoj planini, na desnoj strani reke Do, ispod Rekinog vrha na 914 m nadmorske visine.

Prerasti su prirodni kameni mostovi koji nadkriljuju rečne tokove u vidu lučnih svodova uglavnom nastale obrušavanjem pećinskih tavanica u krečnjačkim terenima i prave su prirodne retkosti.

U Homolju postoje dva: Osanički i prerast Samar, koje su zaštićene kao izuzetne prirodne retkosti.

Homoljska potajnica

Za Homoljsku  potajnicu u narodu se vezuje mnoge legende čiji koren leži u neobjašnjivom načinu izbijanja vode. Zbog toga joj se prepisuju lekovita svojstva a način funkcionisanja veže za natprirodne sile kojima se za vreme „ svetih “ dana prinose darovi.

Krupajsko vrelo

Homoljski kraj je poznat kao velika ekološka oaza.
Krupajsko Vrelo predstavlja jednu od prirodnih retkosti i obeležja ovog kraja.
Svojom jedinstvenom lepotom, ovo izvorište, koje na površini stvara kraško jezero, neodoljivo mami u carstvo šuma, voda i čistog planinskog vazduha.

Lekovite vode termalnog izvora, koje se mešaju sa hladnom izvorskom vodom Krupajskog vrela, upotpunjuju sliku ovog bajkovitog predela.

Krupajsko Vrelo se nalazi u istočnoj Srbiji, u zapadnom podnožju planine Beljanice, sa desne strane Krupajske reke, između sela Milanovac i Krupaja, oko 35 km od Žagubice. Pristupačno je asfaltnim putem koji povezuje Krepoljin i Despotovac.

Prilikom vaše posete ovom kraju mi vam nudimo udoban smeštaj i zdravu hranu, a jedinstveni specijaliteti domaće kuhinje čine boravak kod nas još privlačnijim.

Specijalitet kuće je pastrmka iz našeg ribnjaka koju gost po želji može sam da upeca. Takođe imamo i veliki izbor drugih karakterističnih specijaliteta našeg kraja: homoljsko jagnje, homoljski sir, kačamak a takođe nudimo i veliki izbor gotovih i jela sa roštilja.

Objekat “ Vrelo “ nudi smeštaj u dvokrevetnim sobama sa punim komforom.
Restoranski deo osim zatvorenog, poseduje i pokrivenu baštu sa pogledom na bazen.

Trška crkva

Pored Trške crkve interesantna je i crkva Šupljaja u Ribaru, koja se nalazi na ušću Osaničke reke u Mlavu u Ribarskoj klisuri, iz 1874. godine.

Vrelo Mlave

U bistrim vodama otoka ogleda se motel Vrelo. Radi očuvanja ovog kompleksa Žagubičko vrelo i njegova okolina stavljeni su pod zaštitu kao vredan Hidrološki spomenik prve kategorije.