Smotra izvornog narodnog stvaralaštva osnovana je 1968. godine.

Ovo je jedna od najstarijih kulturno – turističkih manifestacija u Srbiji.

Na smotri se prikazuje izvorna narodna igra i pesma, i narodni običaji Zvižda i Homolja, kao i drugih krajeva Srbije.

Smotra se održava svake godine, poslednje nedelje u mesecu maju.

Grad Kučevo

Nadkriljen najvišim vrhom šumovitih Homoljskih planina – Velikim Štubejom ( 940. m . ) , Zvižd i Kučevo, kao njegovo najveće naselje, često se poistovećuje sa Homoljem.
Homoljski šarm očuvane prirode i živopisnih vlaških običaja u Zviždu je vrlo prisutan. Ipak, Zvižd je mnogo više od toga. Ovde kroz stoletne bukove šume ne teku obične reke i potoci, već zlatonosne, a u nedrima zviškog dela Homoljskih planina, bistri planinski potoci ne protiču samo kroz živopisne klisure, već i kroz najlepše pećine Srbije. Kad je vedro, iz Zvižda se sa njegovih najviših vrhova može videti i Dunav na svom ulasku u Đerdap. Zvižd je stari rudarski kraj u kojem su za zlatom tragali i rimski carevi i srpski kraljevi.

Danas je zlato zamenila poznata mineralna voda “ Duboka “ , ali Pek, podjednako zlatonosan kao i u davna vremena, strpljivo čeka nove tragače, čuvajući za njih deo svog zlatnog tovara. A kučevske pećine – Ceremošnja, Ravništarka i ostale, uvek su spremne da posetiocima pokažu svoju očaravajuću lepotu.

Kučevo je udaljeno od Beograda 130 km. Nalazi se na magistralnom putu M – 24, Požarevac – Majdanpek – Negotin, a takođe i na   železničkoj pruzi Beograd – Požarevac – Zaječar.

Kelti, Rimljani, Sloveni – svi ovi narodi bavili su se ispiranjem zlata na Peku. Zlatonosni pesak kopali su i bageri kralja Aleksandra Karađorđevića, koji je, osim zlata bio opčinjen i lepotom Zvižda. Dokaz tome je i vila blizu Peka, koju je kralj sagradio sebi za odmor.