Mokra Gora – Šarganska osmica


Nema utisaka za “Mokra Gora – Šarganska osmica”

You must be logged in to post a comment.

Rejting
Travel.rs ocena
Zabava
Usluga
Cene
Izgled
Ocene posetilaca
VN:F [1.9.22_1171]
Cene
Izgled
Usluga
Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
Komentara: Nema (0)

Šarganska osmicaŠarganska osmica je najatraktivnija turističko – muzejska železnica u Evropi među prugama uskog koloseka. Ona je remek delo svetskog industrijskog nasleđa.

Gradeći je u periodu od 1921. do 1925. godine projektanti su visinsku razliku od Mokre Gore do Šargana ( 300 metara nadmorske visine, dužine 3, 5 kilometra ) premostili čuvenom “ osmicom „- petljom dugom oko 13, 5 kilometara, iznad podnožja Jatara, sa dvadesetak tunela, nekoliko mostova i vijadukta, koji čine većinu pruge. “ Ćira “ je po prvi put zahuktao davne 1925.godine, a poslednju osmicu je napravio 28. februara 1974.godine, kada je pruga ukinuta.

Ideja o izgradnji pruge datira iz I svetskog rata. Austro Ugarska smatra da je okupirana Srbija konačno ušla u njen sastav. U proleće 1916. godine počinju radovi na spajanju Vardišta i Užica. Izgrađeno je devet kilometara pruge do podnožja Šargana. Mesto do koga je došao kolosek i danas se zove “ Deveti kilometar „. U Mokroj Gori je bila podignuta i zgrada železničke stanice. Za vreme kopanja tunela ispod brda Budim na Šarganu desila se velika tragedija kada je usled odrona kamena zatrpana cela jedna smena radnika. Poginuli su ruski i italijanski zarobljenici. Tačan broj poginulih ni do danas nije poznat, a prema svedočenju meštana smena je brojala oko 200 radnika. Na ovu tešku tragediju podseća skroman spomenik na brdu Budimu na kome se nalazi još samo godina izgradnje 1916. Posle ovog nesrećnog događaja radovi na pruzi su obustavljeni sve do 1. marta 1921. godine kada Sarajevska direkcija nastavlja gradnju. Jedan od glavnih projektanata pruge i njen glavni realizator bio je Hugo Kajncl, bivši inspektor nekadašnjih bosansko hercegovačkih železnica. Pored atraktivnog tehničkog rešenja na padinama Šargana, železničke osmice, koja se uzima kao primer uspešnog savlađvanja uspona na kratkom rastojanju pruga je imala i druge osobenosti. Železnička stanica Jatare služila je samo kao ukrsna stanica i na njoj nikad nije prodata nijedna karta.

ŽTP Beograd je 1999 godine počeo obnovu Šarganske osmice u turističke svrhe i do danas je čitava pružna trasa revitalizovana, sa autentičnim staničnim objektima i sa originalnim starim vagonima. Kompozicija Nostalgija sastavljena od dve lokomotive i tri vagona i panoramski vagon danas je u funkciji turističke vožnje, a stanice Jatare i Mokra Gora adaptirane su u ugostiteljske objekte u kojima se turisti odmaraju i okrepljuju tokom vožnje.

Osim Šarganske osmice od Mokre Gore do Šargana, čija je širina kolovoza 750 mm, obnovljena je i nekadašnja Šumska železnica koja je saobraćala do izletišta Jatare dolinom reke Kamešine u dužini od 2 km. Na ovoj deonici širina kolovoza je 600 mm. Na početnoj stanici šumske železnice pored izvora bele vode nalazi se je objekat kluba „  Zavičajnog udruženja mokrogoraca i prijatelja Mokre Gore “ sa letnjom pozornicom, dva restoran vagona i prodavnicom suvenira. Izletište “ Jatarice “ uređeno je u prostor za odmor sa ozidanim roštiljem, česmom i natkrivenim stolovima koji stoje na raspolaganju izletnicima.

Obe obnovljene pruge sa pratećim objektima železničke stanice i izložbenim vagonima čine muzejski kompleks na otvorenom koji ne samo da oslikava istoriju železničkog saobraćaja već i veoma važan segment istorije mokrogorskog kraja. Čitavih pola veka ova pruga otvarala je Mokroj Gori vrata u svet, a parnjača je “ svet “ dovozila u selo. Izuzetnu spomeničku vrednost ovog muzejskog kompleksa predstavlja činjenica da je cela trasa sa železničkim stanicama i vozilima autentično rekonstruisana i da je revitalizacijom očuvan i sam tehnički proces loženja i vožnje parnjačom.

Vožnja šarganskom osmicom imala je svoju atraktivnost i u vreme dok je funcionisala kao standardni železnički prevoz. “ Parnjača se probijala kroz stenovite tesnace i visoke useke između Šargana i Mokre Gore, trasom na kojoj pruga pravi neobičnu putanju u vidu broja 8, sa više mesta iz voza putnici su imali prilike da vide tri pruge u različitom nivou. Mnogi bi se uspaničili kada bi videli da im u susret dolazi drugi voz, ali nije bilo nikakve opasnosti jer je taj drugi voz bio u drugom prostornom odseku“. Prolazeći trasom čuvene “ osmice “ dužine 13, 5 km putniku je praktično nemoguće da odgonetne kojim je pravcem prošao voz i kuda tek treba da prođe.

Daleko od užurbanosti modernog života, obogaćena prirodnim lepotama mokrogorskog kraja ova na tlu Evrope unikatna železnica, danas nam uz nostalgičan pisak parnjače oživljava romantičani duh prošlih dana.

Divlji ambijent, slalom kroz krivine, tuneli. . .  Avantura koja odražava gotovo zaboravljenu toplinu truckanja vozom.


Loša obeleženost znacima,tj putokazom za polaznu stanicu voza
Informisati se unapred o tacnom vremenu polaska voza

Komentar

Morate biti prijavljeni da bi mogli da ostavite komentar.