Ilindanski dani

Kod manastira u Banji okupljao se narod o praznicima, održavao tradiciju i običaje, negovao ideju slobode. Nakon obnove manastira ( posle vek i po od kako je opustošen ) i otvaranja škole u Banji, obnovljena je i tradicija okupljanja naroda i sveštenika iz okolnih crkava kod manastira Sv, Nikola. Nastavljeno je tradicionalno saborovanje, koje traje.

Na Ilindan 1875. godine kod manastira na Banji, kada se održava vašar, okupio se silan narod. Došli su i sveštenici iz okolnih parohija. Pošto je u to vreme raslo raspoloženje naroda za ustanak, po završenoj službi u manastiru, održan je skup, na kom je donet plan o opštenarodnom ustanku.

Napravljen je dogovor o učešću naroda Polimlja i starovlaškog kraja i utvrđeno je da ustanak počne na Veliku Gospojinu ( 28. avgusta ). Ustanici su poraženi, a Turci su tada manastir pretvorili u magacin. U njegovoj porti su napravili kasarnu. Tako su narod ponovo odvojili od svetinje, ali taj narod nije odustajao od obnove manastira. Nakon dobijanja saglasnosti od Turske, manastir je obnovljen 1902. godine, a na Ilindan je osveštan. Tada su obnovljeni obredi venčanja i krštavanja, službe, liturgije, okupljanja naroda na molitvu i o praznicima.

Istorijski događaji vezani za Ilindan, crkva Svetog Ilije, koja je u sklopu manastira Sv. Nikola i tradicionalni narodni vašar ( preko 5 vekova ) dovoljni su razlozi za uspostavljanje manifestacije, koja neguje tradicionalne vrednosti i običaje, a istovremeno zbližava ljude.