Jelašničku klisuru preseca istoimena reka.
Dobila je ime po selu Jelašnici. Klisura je udaljena oko 15 kilometara istočno od Niša, a samo 5 kilometara od Niške Banje.
Njena ukupna duzina je 2 km.
Klisura je pravi prirodni raritet i spada među najlepše i najromantičnije u jugoistočnoj Srbiji.
Selo Jelašnica od kojeg i počinje klisura datira iz 1498. godine, a mnoga arheološka iskopavanja dokazuju postojonje ovog rudarskog naselja u doba neolita. U rimsko doba, u blizini Suve plonine prolazio je vojni put – Vio militoris, a u somoj klisuri nalozila su se strateška utvrdenja od kojih su neka bila uklesana u same stene, što se i danas može videti.
U klisuri se nalaze dolomitski stubovi ( Inatovac i Zdravački ) , zubci ( Čukljenički zub ) i čučavci ( Čuči kamen ) .
Prisutne su i eroziono – denudacione forme kao što su prozorci ( Jelašnički i Čukljenički ) , koji su najlepši i najveći prozorci u Srbiji. Klisura obiluje prirodnim lepotama, vodopadima od kojih je najatraktivniji Ripaljka, kao i raritetnom florom i faunom, od koje je registrovano 65 endeminih i subendeminih biljaka, među kojima su i veoma retke Ramonda Serbica i Ramonda Nathaliae, koje su preživele poslednje ledeno doba.
Danas se u klisuri nalaze ostaci crkve Svetog Ilije i Svetog Arhangela Mihaila.
Idealna konfiguracija klisure stvorila je uslove za izradu penjališta na prirodnoj steni, na kojoj se odvijaju planinarsko – alpinističke aktivnosti. Na raspolaganju je čak više od 40 sportsko – penjačkih smerova ( po UIAA ) , sa kompletno atestiranom opremom u steni.
