Reč supa ( Die Suppe ) prihvaćena je od Nemaca, pa time i samo jelo.
Jedna od prepoznatljivih vojvođanskih supa je svakako nedeljna supa, a sprema se od različitog mesa. Nekad je to morčija supa, a veoma često se pripremaju i pileća, juneća, teleća, ali i pačija, guščija, ćureća, od fazana, od petla, pa čak i supa od golubova.
U supu se stavljaju domaći rezanci, knedle, flekice za supu, derviš, a često se stavlja i tarana.
Reč čorba je turskog porekla i znači „ masna voda „ koja se dobija kuvanjem mesa; a prihvaćena je od stanovništva južno od Save i Dunava.
Zabeleženo je da su se od XIX veka spremale: čorba od cibere – kiselica ( сibera је sok od mekinja prelivenih vrelom vodom ) , kao i čorbe od pasulja, krompira, . . .
Za pripremu čorbi koriste se različite vrste mesa, te u Vojvodini možete probati jagnjeću čorbu, pileću čorbu, čorbu od fazana, kiselu čorbu od zeca, ljutu gulaš čorbu sa “ čipetkama “ . . .
Kao jedne od najрrерoznatljivijih su svakako bela pileća, paradajz čorba, ratarska čorba i riblja ili alaska čorba.
Riblja ili alaska čorba priprema se od razne sitne ribe: šarančića, štuke i bele ribe ( ako se pravi od veće ribe koriste se samo rep i glava ) sa crnim lukom, peršunom, celerom, lovorom, biberom u zrnu i paprikom.
