Na vojvođanskoj trpezi svoje mesto nalaze brojne torte, koje su na nju stigle iz Nemačke, Austrije, Mađarske, Srbije ili neznano odakle.
Domaćice se često odlučuju za: doboš, saher, Vasinu, lincer, pusla, pišinger tortu, za srneća leđa.
Mnoge od ovih torti nose sa sobom interesantne priče.
Jožef Doboš ( 1847 – 1924 ) veoma se ponosio činjenicom da mu je pradeda bio šef kuhinje kod grofova Rakošija. On sam je bio veoma sposoban i višestruko nadaren čovek – ostavio je za sobom više knjiga i nekoliko tehničkih izuma, a postao je poznat po svojoj prodavnici u Budimpešti u kojoj je u svakom trenutku bilo 60 vrsta sireva i po 22 vrste šampanjca, a bio je u stanju da dobavi svaki delikates ili začin sa bilo kog kraja zemljine kugle. U toj prodavnici je 1887. godine izmislio doboš tortu koja se prema njegovom receptu priprema i danas.
Najslađa atrakcija Beča i ikona njegovih kafea Saher torta stara je 175 godina, a i dalje je omiljena širom sveta, pa tako i u Vojvodini gde je doneta iz austrougarske kuhinje. Brojne imitacije recepata postoje, ali je original strogo čuvana tajna.
Priča o Saher torti počinje 1832. godine kada je austrougarski državni kancelar, vojvoda Meternih, izdao nalog posluzi da za njegove visoke goste spremi novi desert.
Kako je glavni kuvar bio bolestan, zadatak je pripao 16 – godišnjem šegrtu Francu Saheru.
Rezultaz je bila gorko – slatka čokoladna poslastica, danas nadaleko poznata kao Saher torta.
Franc Saher je posle mnogo godina provedenih kod grofa Esterhazija otvorio prodavnicu delikatesne robe i ponudio i svoju čokoladnu tortu. Ona je brzo postala omiljena i izrasla u simbol grada, a potom je krenula i u osvajanje sveta.
Ugledan, stasit i uvek elegantan gospodin Vasa, dugo je odolevao uzdasima i neodoljivim pogledima brojnih udavača, sve do svoje 41 godine. Ali 1908, je najzad odlučio da prekine s veselim momačkim životom i oženio se. Gospodin Vasa je bio presretan kada je saznao da će uskoro postati otac. Ali nije sve pošlo kako treba pa je on svoju dragu odveo u Beč kod čuvenih doktora. Vasina tašta, beskrajno zahvalna zetu što je svojim insistiranjem za odlazak u Beč spasao život njenoj kćeri i unučetu, želela je da mu se na poseban način oduži : osim bogatog ručka, mladu porodicu je po povratku očekivala i jedna nova, posebno ukusna torta koja je dobila naziv “ Vasina torta “ , a u mnogim našim domaćinstvima se i danas priprema.
