Zlatni krst je stub od plemenitog kamena sa uklesanim krstom i staroslovenskim natpisom. Podignut je 1747. godine kao međaš manastirske zemlje, a označen je na mnogim kartama već od XVIII veka.
Uglačan je u “ tursko vreme “ radosnim zagrljajima Srba koji su uspeli da prebrode Savu bežeći od zuluma. Do njega, ne samo sablja, nego nijedno tursko tane više nije moglo da dobaci, a konak manastira Fenek je bio nadohvat ruke. Za njih je bio prvo zborno mesto na kome su se osećali bezbedno. I zato su ga zvali zlatnim.
Po predanju, horizontalu velikog krsta činile su žive ruke koje su ga grlile. Njegova svetost je u sudbinama koje je prigrlio i okamenio kao nemušti nezaborav.
