Između 1854. i 1856. godine gradi se prevodnica ( Šlajz ) na Dunavu kod Bezdana. Građena je prema projektu Ferenca Mihalika.
Prilikom njene izgradnje prvi put u Evropi korišten je beton za izgradnju objekta na vodi i u vodi. Izgradnju su pratili stručnjaci iz cele Evrope, jer su, naročito, engleski stručnjaci smatrali da pokušaj neće uspeti. Cement se pekao na licu mesta. Gradnja se odvijala tako što je beton običnom napravom u gvozdenim sanducima spuštan pod vodu, gde su sanduci otvarani. Objekat je stajao 800.000 forinti.
Pri normalnom vodostaju kanalom je omogućena plovidba lađe dužine do 62 metra i gazom od 2 metra. Uz veliko slavlje, objekat je predat na upotrebu, a ulaz u kanal premešten je iz Bačkog Monoštora u Bezdan.