Manastir Blagoveštenje
Manastir Blagoveštenje smešten je u Ovčarsko-kablarskoj klisuri na levoj obali Zapadne Morave, 17 km od Čačka. Osnovan 1601/02. godine, spada među najlepše manastire klisure poznate kao "srpska Sveta Gora".
Manastir Blagoveštenje leži na levoj obali Zapadne Morave, u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, 17 km od Čačka, ispod Kablara i nedaleko od Ovčar Banje. Klisura duga dvadesetak kilometara, sa strmim stenama i zavijucima reke, dom je devet manastira koji se zajednički nazivaju "srpskom Svetom Gorom".
Manastir je podignut 1601/02. godine na starijim temeljima, zalaganjem igumana Nikifora i njegovih monaha, što potvrđuje natpis iznad ulaza u crkvu. Nastao je u vreme osmanske vlasti, kada je zvanično bila dopuštena samo obnova postojećih objekata — svrstava ga to u red retkih hrišćanskih svetilišta tog doba.
Crkva je građena u stilu raške škole i smatra se jednom od najlepših u klisuri. Unutrašnjost je vekovima ostala gotovo neizmenjena, što joj daje posebnu kulturnoistorijska vrednost.
Freske s početka XVII veka ubrajaju se među najlepše u Srbiji. Ikonograf Mitrofan oslikao je unutrašnjost i izradio glavne ikone između 1632. i 1635. godine. Ikonostas iz doba osnivanja manastira posebno je dragocen — sačuvao je originalne komponente iz XVII veka, uključujući ikone Bogorodice i Deizis. Ikonostas je brižljivo rekonstruisan na osnovu fotografija iz 1902. godine i vraćen manastiru 1994. godine.
U blizini se nalaze i dve manastirske svetinje: Ilinje, mali manastir iznad Blagoveštenja, i Kađenica, pećina sa istorijskim i duhovnim značajem.